ПАТРИОТИЗАМ И ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЦРВЕНОМ ЦАРУ /
БЕСЈЕДА О ЛАЖНОМ МЕСИЈИ СНС-а

Поштовани суграђани, читаоци и пратиоци наше странице, у наставку објављујемо писмо читаоца, које је поштом стигло у нашу редакцију.

"ПАТРИОТИЗАМ И ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЦРВЕНОМ ЦАРУ

„Држава – то смо ја и мој најинтелигентнији и најискуснији предсједник, а сви који су против нас су издајници“, ускликнуо је један од секртетара савременог СКОЈ-а и апостола вјере у новог Лажног Месију и Црвеног Цара.

Јеванђелист Црвени цар Вишеграда, у тандему са рзавским – Андрићград менаџером и осталим птт менаџерима, успио је направити осовину Андрићград – општина, са чијим новцима утврђује вјеру, поставља стандарде и мјеру којом се одређује ко је патриота, а ко издајник васколиког српства.
Бити прави Србин и патриота данас није нимало лако и много је теже него током отаџбинског рата, када су се Јеванђелист, Црвени цар и остали народни трибуни интелектуално уздизали на вишим туризмолошким и менаџерским школама у Мрчајевцима, односно факултету рзавских бријегова у Вардишту, али сваког тренутка у мислима и припремама за велика искушења и одговорне функције и, наравно, бодрећи све да издрже док њихова „веза“ не изврши уклањање оних који их доведоше на престо, којима су веома брзо оставили нож у леђима, јер су на путу њиховог силаска и остварења неостварених жеља.
Црвени цар Вишеграда је један од апостола и главних промотера вјере у новог Лажног месију и пророка, Оца нације, најинтелигентнијег и наискуснијег Црвеног цара, који помало личи и на римског папу јер је непогријешив.

Црвени цар, отац нације, је некада био комуниста и атеиста, коме је смрдио тамјан, па је са Бошњацима и Хрватима, у првим послијератним сазивима Народне скупштине Републике Стрпске, напуштао конститутивне сједнице током вјерског обреда православних свештеника. Временом се Црвени Цар, отац нације, напрасно продуховио и не само да је постао велики вјерник, донатор и ктитор, већ је почео да оснива сопствену Црвену секту, па тако - сви који не вјерују у лажног Месију и Црвеног цара су издајници и невјерници, и не могу се убрајати међу велике Србе и патриоте.
Јеванђелист Црвени цар у својим проповједима преноси поруке новог Лажног месије и поставља стандарде које треба да поштују његови поклоници и вјерници. Један од најважнијих завјета је скромност, па јеванђелист Црвени цар и Лажни месија траже од поклоника да се одрекну богатства, живе скромно и подвижнички.
Богатство, новац и раскош кваре људе, па Црвени цар и Лажни пророк и месија траже од поклоника да сав терет великих искушења пребаце на њих и њихове сараднике, јер су они већ навикли да стоички подносе велики терет искушења, раскоши и богатства на својим нејаким плећима.
Љуби ближњега свог - такође је једна од важнијих заповјести у новом Јеванђељу Црвеног цара Вишеграда. Јеванђелист Црвени цар Вишеграда и остали Јеванђелисти су за тридесет минута стажа у црвеној секти цјеливали сву своју ближу и даљу родбину и правилно је распоредили по јавним установама и и нституцијама, које се полако претварају у катакомбе и храмове правовојерника Црвене секте. Јеванђелист Црвени цар, италијанског поријекла по дједу, је за то вријеме у црвеној секти за своју династију урадио више него Петар I, Петар II и остали владари из династије Петровић Његош.

БЕСЈЕДА О ЛАЖНОМ МЕСИЈИ СНС-а

Недавно је у октобру једна позната будалчина, послије дуже паузе, направила нову будалаштину. Сви су се толико изненадили да замало нису испали будалчине. Поменута будалчина је толико дуго ћутала да су сви мислили да се опаметила. Невјероватно је колико имамо повјерења у бадалчине. Када бисмо им више вјеровали - никакве будалаштине са њихове стране не би нас могле изненадити. Али једно нам мора бити јасно: будалчина мора увијек доказивати да је будалчина. Будалчина мора сачувати углед који ужива као будалчина.

Будалчина се не постаје преко ноћи и на основу једне будалаштин, која се лако може заборавити. Ко претендује да буде будалчина - мора направити невјероватан број будалаштина. Ако се нека будалчина задовољи већ направљеним будалаштинама - брзо ће бити превазиђена. Ако заспи на ловорикама, задовољна постигнутим, будалчина одлази у анонимност, у сиви свакодневни живот, а на сцену ступају нове и свјежије будалчине. Будалчина има много. Конкуренција је огормна. Ако нека будалчина посустане, посумња у будалаштине и ућути - на њено мјесто ступа нова.
Онај ко је једном постао будалчина - чува тешко стечени углед и труди де да то остане до краја живота. Права будалчина никад није задовољна већ освојеним просторима. Ако не направи нову - мисли да није направила ниејдну. Није лако сачувати углед међу толиким будалчинама. Будала која се не потврђује, није аутентична будалчина. Величина једне будалчине се мјери према броју и величини будалаштина које је направила. Сан малих будалчина је да буду велике. Велике будалчине то знају и праве нове, веће будалаштине. Будалчина која је у стваралачкој кризи и не прави нове будлаштине - брзо ће се наћи међу паметнима.
Када сви мисле да је немогуће направити будалаштину, будалчина нађе излаз и рјешење. Када се чини да су и будалчине већ нешто схватиле, оне пронађу мјеста за своју афирмацију. Будалчине су једино опрезне, да случајно не кажу нешто паметно. То би била издаја. Прелазак на другу страну. Будалчине су толико увјежбане у прављењу будалаштина да им то не представља никакав проблем, напротив – то је за њих рекреација и задовољство.
Свака будалаштина је потребна и зато будалчине не дозвољавају да се било која избаци из употребе. Иако техника прављења будалаштина напредује, будалчине и најординарније будалаштине не избацују из употребе, јер су потребне у свакодневној борби са памећу. Неке од најстаријих будалаштина и дан-данас су најефикасније. Често се мисли да се нека будалаштина толико офирала да је немогуће с њим нешто постићи, али будалчине нађу начина да је учине ефикасном.
И будалчинама је познато да није лако бити будалчина – зато се тиме поносе. Будалчина која је почела да сумња у будалаштине, у њихов значај и чврстину, брзо би испала из строја. Зато будалчина прије свега мпора бити тврдоглава и убјеђена, јер ће се само захваљујућу таквим будалчинама вјечно одражавати пламен будалаштина. Будалчине су нашле себе у прављењу будалаштина. У свему другом били би слабији. Прављење будалаштина је њихово једино занимање., њихова једина вјера. Ако будалчини излети из уста нешто што није чиста будалаштина - она се брзо огради од тога. Свака паметна реченица је тамна мрља у биографији праве будалчине.
Не треба се чудити кад нека будалчина, која је дуго ћутала, опет направи неку будалаштину. Ко је једном направио будалаштину и окусио њену сласт - укус никада не заборавља.
Треба бити будала па од будалчине очекивати било шта сем будалаштине.

Црвена секта није толерантна према невјерницима и другима, и сви који не вјерују у Црвеног цара Вишеграда и Лажног месију осуђени су на прогон. Они немају право на посао и живот достојан човјека, све док не узму у руке Црвену библију и учлане се у Црвену секту. Прогона нису амнестирани чак ни чланови Црвене секте, уколико само једног тренутка посумњају у Лажног месију и Јеванђелисту Црвеног цара. Бројним примејрима су дали до знања свим невјерницима и издајницима како ће проћи, ако само једног тренутка посумњају у Лажног месију, Црвеног цара и њихову секту.
Јеванђељем по Црвеном цару, његовим бројним канонима и заповјестима које је тешко побројати, јасно је направљена црта која раздваја издајнике од патриота, лажне од правих вјерника. Историја памти многе Лажне месије и пророке, попут Пола Пота и Кима Сунга, који су били спремни жртвовати сопствену нацију како би направили друштво и систем по својој мјери.
Надајмо се да лажне патриоте, месије, пророци и њихови јеванђелисти неће толико помутити разум своје напаћене нације и својим проповједима у тренуцима напада лудила изазвати злу крв и сукобе међу браћом, покушавајући да одбране неодбрањиво.
Сви они, прије или касније, су завршили на сметљишту историје и служе као опомена и примјер шта може да се догоди ако народ ћути и трпи, допуштајући иживљавање отуђених олигарха."

Останите са нама до сљедећег саопштења.
С поштовањем, страница "Захвални Вишеграђани"!