Поштовани читаоци и пратиоци странице, у наставку вам преносимо отворено писмо незадовољних чланова локалног СНСД-а, преузето са странице ОО СДС ВИШЕГРАД.

" ПИСМО НЕЗАДОВОЉНИХ ЧЛАНОВА СНСД-а ( I ДИО )

Поштовани суграђани, као што смо и најавили, у наставку вам преносимо у цјелости, без измјена, отворено писмо незадовољних чланова локалног СНСД-а, који су исто доставили и предсједнику ОО СДС Вишеград Мирославу Којићу, са молбом да угледа свјетло дана и буде објављено у медијима, а које ћемо, с обзиром на дужину, објављивати као фељтон, у три наставка.

„Поштовани, колумна коју Вам достављамо је наше дјело – оличење стварности у којој живимо. Из добро упућених извора, у посједу смо два писма, која су упућена на адресу руководства локалног СНСД-а и генералног секретара СНСД-а. Сматрамо да требају угледати свјетло дана, у писаним и електронским медијима али, наравно, све зависи од Вас! Поздрав!

Отворено писмо гласача начелнику, предсједнику СНСД-а и одборницима СНСД, ДНС и СП Вишеград

Гласали смо јуче за вас, да бисте се данас спрдали са нама. Грохотом нам се смијете, из удобних одборничких фотеља, ушушкани дебелим одборничким додатком и још дебљим платама, бесплатним ручковима и бесплатним горивом за возикање по Републици Српској, привилегијама и принадлежностима.

Умјесто на посао, сваке скупштине ранимо да се вежемо за радио пријемнике и да вам се смијемо, несвјесни да се, уствари, ви из локалне Скупштине смијете и увелико ругате нама. Весели и опуштени, ослобођени брига шта ћете јести и пити, како ћете купити лијекове, хоћете ли имати пара да дате дјеци за ужину, како ћете окрпити панталоне и ципеле, како купити џак брашна и распоредити га да истекне на једно два мјесеца, како платити струју и телефон, са чим ћете у продавницу и колики је дуг за намирнице купљене на рецку.

Грдимо вас и псујемо, несвјесни да је вама сасвим свеједно, псовали вас ми или вам аплаудирали. Дивимо се вашим говорничким вјештинама, несвјесни да оне служе само за то да нас убиједите да за вас гласамо и следећи пут. Да ви тако ријешавате, уствари, своје проблеме.

Све мислимо да је ваш највећи страх шта ће бити са нама и нашима, а ваш врховни страх јесте шта ће бити са вама и вашима. Мислимо да је ваша највећа борба за наша радна мјеста и плате, а ваша највећа борба јете за ваша радна мјеста и плате. Не бојите се ви хоћемо ли ми, кукавци и бједници, остати без посла и шта ћемо када нас истјерају из фирми, него се бојите да ви и ваши не останете без мандата и принадлежности, без дебелих плата,управних одбора и масних хонорара.

Лако је сиротињи, биједнику и раднику који ради за 300 КМ, или за џабе, да остане без посла. Или надничару када га газда истјера из њиве. Тешко је вама када останете без хиљаде марака, без џаба конака и бесплатног превоза. Нама је лако да се навикнемо, тешко је вама. Зато се толико и борите за себе.
Никада нисмо били у скупштинској сали, никада нисмо бесплатно ручали, никада нисмо видјели плату са „ХЕ на Дрини“, па не можемо ни да замислимо колики је старх и помислити да се остане без тога и суочити се са таквом катастрофом.
Уствари, ево, слагасмо. Јесмо много пута ручали за три марке, оно када смо имали посао и када смо се враћали са терена. Купимо саламе за 2.50КМ и пола хљеба за 0.50 КМ и сви срећни засједнемо негдје крај пута на Шћепан Пољу, Шаргану или Чемерну, када се враћамо са бауштела из Црне Горе или из брања малина. Знамо ми како је нама било када смо остали и без тога. А како је тек вама да останете без оних дебелих шницли, без вискија, бираних телећих чорбица, сладоледа и баклава. Зато и разумијемо вашу тешку борбу. Лако је нама са нама, тешко је вама. А што се по скупштини псујете, што се хватате за гуше, спрдате са народом, причате глупости, ни то нема везе - све је то саставни дио те ваше борбе не за нас, него за вас, па нам је зато лакше.

Велика већина, напокон, увиђа да смо два потпуно различита свијета. Требамо вам и додирнемо се само онај дан када ми гласамо за вас. Послије се разиђемо, до следећег гласања. Не би ни приличило да ви имате какве везе са са биједницима и мученицима, који цио мјесец ринтају, непријављени, код Бојана Стојановића за 300 КМ. Не приличи то вама, а те слике могле би да вас узнемире, да утичу на вашу веселу нарав и опуштеност.
Највећа брига јесте ваш кратак мандат. Само двије или три, ријетко четири године. Брзо прође. Таман се навикнете. Како ли је послије се одвићи? Како се одрећи одборничког додатка, бесплатних ручкова и џабе конака? Зато се борите, из петних жила, да се не заврши све на једном мандату. Љепше је када се они нанижу, када су то три, четири, пет мандата... Када потрају до дебеле пензије. Онда не морамо да се секирамо за вас. Сви наши проблеми ништа су за ваше муке, уважени наши.
Још би вам писали, но се бојимо да вас не замарамо, да вас не одвојимо од рјешавања ваших проблема, са којима се сусреће „стручни тим“. Ваши проблеми вама су најпречи. Пустите ви проблеме народа, ко ће то ријешити.

Ви, „млади лавови“, на челу са искусним „лавом“, сте успјешни људи и ово, што ми биједници пишемо о вама, не треба уопште да вас тиче. Ми, који ринтамо читав живот, пребацимо за дан преко руку терета што ви не видите за читав живот, ми смо нико и ништа, ми смо за вас тек обични кукавци, који вам требају само на дан избора. Нама се не може помоћи. Нек има бар неко чији су проблеми ријешени. Нама је драго због вас, ми сиротиња наше проблеме и тако никада нећемо ријешити, па је чиста дангуба бавити се њима.

Господо одборници, начелниче и предсједниче, горе написани текст вас обавезује на објашњење запослења актуелних одборника, њихових супруга, супруга директора јавних предузећа, ближе и даље родбине страначких функционера владајуће већине (СНСД, ДНС, СП и СДА) у јавна предузећа и администрацију локалне самоуправе. Сматрамо да, као одговорни људи, тако се представљате, требате и морате грађанима Вишеграда појаснити следећа запослења у кратком периоду власти..."

Наставиће се..."

Останите и даље са нама, ускоро наставак писма.
С поштовањем, "Захвални Вишеграђани"!