https://www.youtube.com/watch?v=b5dFFCJ3xdc&feature=youtu.be
Драги наши суграђани, вјерни читаоци и пратиоци, останите са нама до нашег новог објављивања.
ЗБОГОМ ОСТАЈ, МИЛА МОЈА!
И као што кажу „Златни прсти“, збогом остај, мила моја и не питај гдје сам ја...
Општина Вишеград већ преко 110 година одолијева свим бурама и олујама, ратовима, и свим зулумћарима који су походили, како наш Иво Андрић рече, овај тамни вилајет и сваки пут послије свих тих недаћа и јада општина опстаје и бива све јача, чвршћа и некако љепша. Аустроугари, иако освајачи, тачно су знали гдје да је саграде, између двије ријеке, између два моста, на средини, тачно као геометријску фигуру смјестили су је у сами центар и ту ниче лијепа варош, са још љепшом зградом општине.
Ту варош касније опјеваше у многим пјесмама и описаше у многим књигама, али нико као наш Нобеловац Андрић, који за то доби и Нобелову награду. Сва рођења, вјенчања, смрти, све опјеване и неопјеване љубави сачуване су у књигама ове старе даме и вјечно свједоче о једном лијеопом и старом граду, граду Вишеграду.
Стара зграда општине Вишеград је срце и душа Вишеграда. Било, које даје живот граду, њеним обичајима, традицији, култури, главној улици, корзу, лијепим ресторанима, кафићима, продавницама, ћуприји на Дрини, Бикавцу брду изнад ње, велелепном Мегдану и поносној цркви са гордим војничким гробљем, гдје почивају невине, младе душе, које наша општина све записа у своје књиге рођених, али превише рано и у своје књиге умрлих, кад напустише овоземаљски живот и преселише се у вјечни рај, бранећи свој град од зулумћара, којик су хтјели да га униште.
И таман кад се помислило да јој нико ништа не може и да ће ту бити вјечно, да свједочи још многим будућим покољенима, одједанпут и изненада, како то обично и бива када долази зло, појави се ОН и убиједи нас да ми не знамо ни шта је култура, ни традиција, ни нација, ни вјера. Да Вишеград није довољно стар, да ће он направити и љепши, и старији, у коме ћемо ми знати љепше да ходамо, а не да се клижемо низ неке стране, да дођемо до наше општине. Зато ће ОН направити и нову општину, и старији град (пуних 6 година) и научиће нас култури и свему чему се ми, вијековима, нисмо научили. ОН ће нас све то научити за наше паре, али небитно, јер то нема цијену! Штета само што је наш Иво умро, јер би ОН и њега научио како да напише још љепши роман, како да још умније говори и, наравно, како да узме од нас паре, а не да нам , Боже не дај, даје своје паре, које је добио од Нобелове награде.
И ништа од овог не би било, нити би нас задесило ово „просвјећење“, да ми нисмо Срби. А код нас Срба увијек се нађу оне погани , нечисте, који ће издати вјеру за вечеру и тако би и сада. СНСД, ДНС, СПРС, СРСДр. Војислав Шешељ и СНС предвођени својим лидерима Пером Петровићем, Милом Перићем, Жељком Шевртом, Славољубом Крстићем и Миладином Милићевићем пољубише скуте великом субаши и продадоше свој народ, издадоше свој град, изневјерише и традицију, и обичаје, и културу, и вјеру, и нацију, а све ради пара, личних интереса и власти, и пристадодше да стару зграду општине Вишеград, наш историјски музеј живота у граду, преселе у приватно здање једног човјека. Невјероватно, али истинито! Али зато ће ваша имена остати вјечно уписана у црним књигама НАЈВЕЋЕ ИЗДАЈЕ ГРАДА ВИШЕГРАДА!
Срам вас било!
С поштовањем, страница „Захвални Вишеграђани“!
