ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА

„...Боже мили! Чуда великога!
Кад се ћаше по земљи Србији,
По Србији земљи да преврне
И да друга постане судија,
Ту кнезови нису ради кавзи;
Нит' су ради Турци изјелице,
Ал' је рада сиротиња раја,
Која глоба давати не може,
Ни трпити Турскога зулума;
И ради су Божиј угодници;
Јер је крвца из земље проврела,
Земан дош'о ваља војевати,
За крст часни крвцу прољевати,
Сваки своје да покаје старе...“

Поштовани суграђани, вјерни читаоци и пратиоци, у наставку вам преносимо текст Небојше Вукановића о походу Емира Кустурице на имовину града Требиња.

„Куста отео и Дом културе

Као што сам то недавно и најавио у изјави за магазин „Црно на бијело“ БН телевизије, Емир Кустурица уз подршку власти наставља да арчи имовину града Требиња. Након што је под изговором ослобођења од споменика окупација срушио предивну кулу Петрињу изнад града те још неке старе објекте у околини Требиња како би узео вриједан кресани камен за градњу Андрићграда, Куста је од Лакија Лучана добио на кориштење реконструисани Дом културе са цјелокупном савременом опремом коју је набавила ТИКА. Све је договорено много раније, а Куста је Дом културе добио као мираз за низ јавних наступа у којима је величао лик и ђело лажног Оца нације Милорада Додика. Пред великим бројем свједока, одмах након чувеног говора на дан Републике о џепној атомској бомби, Кустурица је дозивао секретара Луку и питао га да ли је све сређено, и да ли треба формално да пошаље писмо намјера Скупштини града Требиња.

Кустурица је писмо намјера упутио преко своје фирме „Лотика“, која је умјесто по јунакињи из Андрићевих ђела јавности постала позната по бројним малверзацијама и злоупотребама током градње „Андрићграда“ у Вишеграду. Кустина фирма ће од града Требиња сваке године кроз грант добијати више стотина хиљада марака, а град ће уз то плаћати и раднике који ће одржавати објекат и хигијену. Поред свега, приходи ће се дијелити тако што ће Кустурици и његовој „Лотики“ припасти 2/3, а граду Требињу свега 1/3 прихода. Да Кустино лицемјерство прелази границе хипокризије потврђује и реченица у његовом Писму намјера у којој каже да његову понуду град Требиња треба схватити као поклон!? Да би схватили ментални склоп бескрупулозног сарајевског шибицара, Требињцима је довољно да оду до сусједног Херцег Новог и погледају стару аустријску жељезничку станицу на Шкверу које је Куста претворио у ресторан, апартмане и хотел иако је првобитно говорио да га тобож не интересује комерцијала, и да ће од станице направити биоскоп и академију за младе глумце и режисере.

Гротескна је и трагикомична изјава несретног Лакија Лучана који каже да је поносан што је режисер у Требињу купио кућу, и да је то гаранција да ћемо постати жариште културних дешавања. Куста није желио уложити пар стотина евра како би средио фасаду изрешетану гелерима на својој кући поред парка у Требињу, а не да уложи 1 200 000 у опремање биоскопске дворане. Турци су уложили скоро 4 000 000 марака у набавку најсавременије опреме, не само у биоскоп и позоришну салу већ су опремили читав телевизијски студио са камарама, режијом и свом опремом. Кустина и Лакијева петпарачка прича о наводној инвестицији од 1 200 000 КМ у опрему представља опијум за масе да лакше прогутају још једну удицу и превару. Бесмислено је и сулудо да град након капиталне реконструкције и реновирања, вриједан модеран објекат без накнаде поклања приватнику, па таман се радило и о дворском режисеру и неимару.

Требиње је постало прћија коју черупају локални моћници и тајкуни блиски власти. Након камена, Куста је прво настојао отети и старог ћиру са Ложионе и потопљени мост у Горичком језеру али је од тога одустао након медијског притиска, у коме сам и сам значајно учествовао. Када је шмекнуо радове и вриједну опрему, Кусти је изгледало примамљиво да узме требињски Дом културе па је наредио Лакију да му га поклони у мираз, а заузврат ће добити неколико наручених говора.

Куста развлачи Дом културе, дворски неимари мјеркају земљиште у касарни, владика планира додатну комерцијализацију Црквине, неки шмекају здравствене установе, а тајкуни гледају да се додатно огребу од градски буџет и електро-енергетска предузећа. Као хијене стрвину, локални моћници развлаче преостало богатство и имовину која је претекла мафијашку приватизацији. Народ је слијеп и не види гђе све ово води, само ћути и гледа да ли ће од цијеле стврине њега запасти нека кошчица или цријевце, па да срећан и задовољан оде кући јер је и он нешто ушићарио на последњем издисају пропалог града, друштва и државе.

П.С: Да је Куста подијељена личност говори нам и Писмо намјере које је упутио Скупштини града које је написано ћирилицом, док се професор на крају својеручно потписао латиницом. Неће оловка него право, иако ће неки рећи да се само ради о lapsus calami.“

Поштовани суграђани, уколико желите потпуно тачне и провјерене вијести, останите са нама до нашег новог објављивања.

С поштовањем, страница „Захвални Вишеграђани“!