КРАЈ ВЕЛЕЧАСНОГ ДОДИКА

Поштовани читаоци и пратиоци наше странице, почињемо са серијалом натписа који ће на сликовит начин дочарати брутални крај и завршетак политичке каријере највећег зла и јада које је могло задесити Републику Српску у протеклих 12 година, одсликаног у лику и дјелу досадашњег владара живота и смрти у РС - Милорада Додика.

Милорад Додик се сам политички спалио у високој пећи сопствених коалиција са ђаволом и доживио је тежак, бруталан нокаут, од којег нема опоравка. Прегажен је од рудара “Љубије”, које је намјеравао препустити Евгенију Зотову, једном од задњих чирева формираних из трулежи актуелног режима.

Рудари су се борили за своје породице, слободу, хљеб, голи опстанак, разумијевајући да су биолошки угрожени и истрајност их је довела до побједе. Страх од Додика је бесповратно разбијен, а све остало, пропратни догађаји, су нус производи. Рудари су народ који је демонстрирао, јавно, снажно, гласно, али и са дигнитетом, да више не вјерује у Додикове обмане и опсјене и да су потпуно свјесни његове деструктивне, рушилачке, антицивилизацијске политике.

Додик је, својом вољом, личним избором, политички спаљен у високој пећи сопствених коалиција са ђаволом, које су бројне и приморавају га да иде до краја у уништењу свега што још вриједи, чак и самог себе, јер не смије да одустане.

Додикове подземне коалиције, међу њима и ова око Љубије, демонстрација су његове присиљености да слуша наређења, која се издају далеко изван граница Републике Српске. Додик је самоубилачки ишао до краја са Љубијом, јер није имао куд. Нема то везе са наводна 92 милиона КМ, који би се, наводно, добили да је Одлука прошла, нема то никакве везе ни са наводним развојем привреде, наводним спасом РС од финансијске зависности, наводним повећањем пензија. Љубија је стратешко питање! И ништа изнад и испод тога.

Злочин (што би се десио да је Љубија продана) је спријечен. Додиков поход на народ је у овом дијелу заустављен, а он сам је дезинтегрисан и крпљење, које слиједи, мало, готово ништа, ће помоћи. Нема више дизања. Сви Додикови шампионски појасеви, а није их било мало у протеклих једанаест година, завршили су у подруму. Ником више нису потребни.
Покушаће Додик да се придигне. Слиједи, извјесно, монструозан напад његових разбијених трупа спиновима, новим прљавим омаглинама, обједама али његов максимум је посртање. Превише је “меког трбуха”, премало мишића, за било шта више од бесциљног, дезоријентисаног бауљања на политичкој сцени.

Тешки Љубијски нокаут донио је и тектонске поремећаје на политичкој сцени. Ништа више није како је било, ни режим, ни опозиција. Влада РС је, званично, пала, али ће још неко вријеме остати на апаратима. ДНС, дио власти, стратешки и тактички је вјешто управљао опозицијом, координишући удар на Додика, као саставни дио готово па епске битке и побједе рудара. СНСД је још једном демонстрирао спремност на самоуништење и тај конгломерат интереса иде незаустављиво ка агрегатном стању срче, као и Додикови лакеји из СП-а.

И за крај - изношење нокаутираног из ринга неће бити ништа мање драматично од самог нокаута.

Поштовани читаоци и пратиоци, останите са нама до нашег новог објављивања.
С поштовањем, страница „Захвални Вишеграђани“!