ПОДАНИЧКИ МЕНТАЛИТЕТ, ДИВЉЕЊЕ ПАШАМА, СУБАШАМА И ОКУПАТОРИМА
Да су Срби чудан народ показује и церемонија отварања споменика турском везиру Мехмед-паши Соколовићу у Вишеграду, и то на Видовдан, најважнији и најтужнији дан у историји нашег народа. Мало је народа који су се дивили и дизали споменик окупатору, уз то свом сународнику који је промијенио вјеру и нацију прелазећи на страну поробљивача.
Бајица Ненадић школовао се у манастиру Милешева, али су га Турци са 16 године одвели у Истанбул гдје се потурчио, постао јањичар Мехмед и напредовао до великог везира (најближи сарадник султана, функција која би се данас могла поредити са премијерем и првим сарадником предсједника). Мехмед-паша је у свом родном селу, Соколовићима код Рудог, подигао џамију, а финансирао је градњу више мостова, чесми, џамија и других задужбина у карактеристичном отоманском стилу.
Мехмед-паша је својим радом допринио појачаном процесу исламизације на овим просторима јер је показао да се може успјети и далеко напредовати ако се промијени вјера и нација. Срби јесу имали корист од тога што је Мехмед-паша помогао обнову Пећке патријаршије 1557. године и свог рођака Макарија поставио за патријарха, али треба имати у виду да је један од циљева била и пацификација српског народа, превенцији устанака и незадовољства положајем Срба у Отоманској империји.
Везир и маршал Турске војске постао је и Омер-паша Латас, рођен као Србин Михајло Латас у Лици и околини Госпића, који се добровољно потурчио у бањалучкој Ферхадији. И о Омер-паши Латасу роман је написао велики Иво Андрић, па се не треба зачудити ако Додик и његова свита ускоро и њему подигну споменик иако је због великих злочина над Србима у Црној Гори 1853. названа црном годином Омер паше Латаса. Он је сломио устанак босанских бегова и Али-пашу Ризванбеговића, па би се споменик могао подићи са изговором одавања почасти великом борцу против пробосанске политике, независне и суверене Босне.
Српским лудостима нема краја, и вјероватно да смо једини народ у свијету који се диви и подиже споменике окупаторима и потурицама, иако последице њихове окупације и издаје осјећамо и данас након 5 вијекова. Да није било Срба попут Латаса и Соколовића, вјероватно да данас у БиХ, Рашкој и на Балкану не би било проблема са којима се суочавамо.
Можете ли замислити да Шпанци на југу државе дижу споменике Арапима и Берберима, да се Руси диве и подижу споменик Нијемцима или Пољаци Русима? Немогуће, јер те нације нису системски разорене, као што се наш напаћени народ већ деценијама системски разара негативном селекцијом, шундом, кичом, културним и медијским насиљем, урушеним образовним системом и свим осталим девијацијама, које су попримиле застрашујуће размјере. Однародњена власт, која се понаша као унутрашњи окупатор, намјерно заглупљује, контаминира и дијели сопствени народ како би сиромашне, слабе, завађене, подијељене и немоћне лакше држала покорним, скретала им пажњу са најважнијег проблема и стварног узрока тешке ситуације и сиромаштва у којој се већина налази. Уживо пренос на тзв „РТРС“ и стављање у први план Додика, Кустурице и Слободана Павловића, који се лажно представља као добротвор, иако се сумњичи за милионске злоупотребе и прање новца, само треба додатно да појачају утисак на слуђене.
Уз наду да ће народ што прије прогледати и престати да насједа на 100 пута поновљене подвале режима, треба се само запитати колико би на РТРС-у било специјалних емсија о „Бакировим издајницима“, и колико би се мјесеци спиновала јавност лажним аналитичарима и патриотима да су којим случајем умјесто Додика и Кустурице, споменик Мехмед-паши открили Босић, Иванић и Говедарица?