МЕХМЕД – ПАША СОКОЛОВИЋ НА ВИДОВДАН У ВИШЕГРАДУ ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ 2017. – ЈОШ ЈЕДАН ПОКУШАЈ ПРЕКРАЈАЊА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
Поштовани грађани Вишеграда, сутра на Видовдан, један од највећих српских празника, али и најтужнијих, када цијели српски народ оплакује косовске јунаке, начелник општине Младен Ђуревић и предсједник СНСД-а Перо Петровић откривају споменик турском везиру Мехмед- паши Соколовићу. Начелниче, обраћам Вам се испред ОО СДС Вишеград, и у своје лично име, и питам ко Вам је дао сагласност и по чијем налогу постављате споменик турском везиру Мехмед -паши Соколовићу у Вишеграду? Да ли сте за тај чин тражили мишљење грађана Вишеграда, српске православне цркве, односно Скупштине општине Вишеград и да ли сте испоштовали поступак и процедуру коју налаже Закон о споменицима и спомен обиљежјима Републике Српске, јер то је најмање што сте могли учинити прије него сте сами одлучили да у Вишеграду поставите споменик турског везира османлијског царства, које је више од 400 година држало српски народ у ропству и вршило невиђено насиље и геноцид над цијелим српским народом, незапамћен у историји човјечанства.
Поштовани грађани Вишеграда, сутра на Видовдан, један од највећих српских празника, али и најтужнијих, када цијели српски народ оплакује косовске јунаке, начелник општине Младен Ђуревић и предсједник СНСД-а Перо Петровић откривају споменик турском везиру Мехмед- паши Соколовићу. Начелниче, обраћам Вам се испред ОО СДС Вишеград, и у своје лично име, и питам ко Вам је дао сагласност и по чијем налогу постављате споменик турском везиру Мехмед -паши Соколовићу у Вишеграду? Да ли сте за тај чин тражили мишљење грађана Вишеграда, српске православне цркве, односно Скупштине општине Вишеград и да ли сте испоштовали поступак и процедуру коју налаже Закон о споменицима и спомен обиљежјима Републике Српске, јер то је најмање што сте могли учинити прије него сте сами одлучили да у Вишеграду поставите споменик турског везира османлијског царства, које је више од 400 година држало српски народ у ропству и вршило невиђено насиље и геноцид над цијелим српским народом, незапамћен у историји човјечанства.
Мало који народ на свијету би издржао стотине година ропства крволочног отоманско-исламског царства, али су Срби то издржали. Издржали су то захваљујући свом вишевјековном битисању на овим просторима, прије најезде Турака, својој традицији, култури и прије свега својој православној хришћанској вјери и цркви, која је чврсто стајала уз свој народ и надљудским напорима нас сачувала да не нестанемо као народ на овим просторима.
Овај период српске историје изњедрио је стотине знаних и незнаних српских јунака, који су својим јунаштвом и жртвом помјерали границе могућег и инспирисали народне приповједаче да кроз усмено предање сачувају и пренесу на потоња покољења и отму од заборава страдања и борбу српског народа за крст часни и слободу златну.
У та тешка времена, које је историја Срба прозвала тамним вилајетом српског народа, Срби су трпили страшан "зулуме" и најстрашније методе мучења, а један од најцрњих су били набијање живих људи на колац, затим "данак у крви", гдје су Турци отимали српску мушку дјецу и од њих правили најоданију и најкрволочнију војску отоманског царства - такозване јањичаре, које су потурчавали и одмалена одвојене од родитељске љубави и породице обучавали, као што су радили Спартанци са својим легионарима за елитне војнике отоманског царства, право прве брачне ноћи и многи други...
Мехмед - паша Соколовић одведен је као дјечак из села Соколовићи ( мада о томе постоје опречна мишљења код историчара, неки тврде да је његова породица већ била примила ислам и да је добровољно отишао у турску), потурчен је и постао је један од најславнијих везира отоманске империје, који је вјерно служио три турска султана, а славу и вјерност је заслужио својим војничким походима против хришћана, гдје је био дошао чак до Беча и у неколико крваво угушених буна и устанака против султана. Нарочито се истакао у бици код Темерина и Мохачкој бици. Похарао је и поробио и Београд, попалио све цркве, а на мјесту Велике београдске цркве саградио је велики турски сарај.
У највећем успону власти Мехмед – паше, у времену од 1571. до 1577. године, направљена је ћуприја на Дрини у Вишеграду, којој посебно мјесто у историји даје наш нобеловац Иво Андрић, који за свој роман „На Дрини ћуприја“ добија и Нобелову награду. Сада је ћуприја на Дрини под посебном заштитом UNESCO-a.
После ослобођења од Турака, ови простори су били под анексијом Аустроугарске монархије, затим је била Краљевина Југославија, па СФРЈ, па сада држава Босна и Херцеговина, односно конкретно Република Српска. На Дрини ћуприја представља монументални споменик живота једне епохе српског народа и непроцјењиви градитељски подухват тог времена.
И Аустроугарска је на нашим просторима иза себе оставила низ грађевина непроцјењиве архитектонске вриједности, који такође свједоче о култури тог времена. Питам вас, поштована господо, да ли то значи да требамо и цару Фрању Јосифу да дижемо споменике, због грађевина које су остале иза њихове окупације, или треба да осуђујемо млађаног Гаврила Принципа, који није био инспирисан грађевинским подухватима и љепотама грађевина Аустроугарске монархије, него је жртвовао свој живот за слободу Срба и осталих словенских народа на овим нашим просторима. Питам вас, да ли сте ви од ослобођења ових простора до данас најпаметнија власт, која се једина сјетила да подигне споменик Мехмед – паши, кога ни његово српско поријекло не може ослободити историјске чињенице да је био и остао, до краја живота, један од најоданијих војсковођа и везира турског отоманског царства и који се у својим " вакфијама " о завјештању изјашњавао као Мехмед - паша Соколовић, син Џемалудин Синан бега Соколовића? Да ли је, можда, у славној српској историји било много више историјских личности, које су заслужиле подизање споменика? Да ли сте, брзоплето донијевши једну овакву одлуку, прецијенили своје знање, памет и мудрост и потрцали да се "окитите" овим подухватом, а да притом нисте осјетили потребу да се око овог чина ипак консултујете, да не направите грешку, коју ће касније бити веома тешко исправити? Поред свега тога, овај споменик је незаконит и нелегалан, јер није испоштована законска процедура, предвиђена у Закону о споменицима и спомен обиљежјима РС-а.
Знам да вас ово писмо неће одвратити од ваше намјере, неће спријечити још један ваш покушај омаловажавања и понижавања српског народа и његове вјековне борбе за слободу на овим просторима, као што сте урадили и у свом мандату од 2008-2012, када сте дозволили својим коалиционим партнерима из СДА да, због очувања скупштинске већине, подигну споменик са оним срамним натписом "геноцид", због чега нам је касније требало двије године правне борбе да избришемо ту срамоту и љагу са српског народа из Вишеграда. Откако сте дошли на власт - ви не питате никог ни за шта, већ одавно сте заборавили да вас је народ бирао и да ћете рачуне на крају полагати том истом народу.
ОО СДС ВИШЕГРАД, ПРЕДСЈЕДНИК МИРОСЛАВ КОЈИЋ
