КАД ЈАГАЊЦИ УТИХНУ

Шта се деси када јагањци утихну? Деси се Вишеград.

Већ дуго времена у нашем граду „не цвјетају руже“. Расади се по нека петунија ту и тамо, али ружа нема. Руже не цвјетају народу ни са новокомпонованим владарима. За њихове незајажљиве апетите руже су јефтино цвијеће. Они више воле неке егзотичне биљке, барем тако дјелује, а ви процијените сами!

Количина мржње и подјељености је толика да се може опипати. Толика да ће још мало почети да утиче и на гравитацију, мијењајући њене законе. Увијек је било реваншизма, страначке острашћености, ситнијих освета, бахатости и увијек ће бити, јер такав смо народ, а таква је и политика, али ово што се дешава у Вишеграду превазилази све мјере и све знане и незнане законе, што би рекао наш народ „превезишла Дара мјеру“, мјеру доброг укуса. А народ ћути!

Разумљиво је што народ ћути јер свако од нас има неке личне проблеме, које треба ријешити и неке личне интересе, које треба остварити. У нормалним државама и градовима људи остварују своја права законским путем, у ненормалним они то раде улизивањем и ћутањем, подаништвом и припадношћу политичким тј.страначким интересима, а све зарад личних и само личних интереса. Код нас, да би добили посао, људи су у стању да се улизују и подилазе онима због којих посла немају, а притом извршавати и одобравати све идеје и испуњавати све задатке, па макар оне биле и против њих самих, против ширег зједничког интереса локалне заједнице, против интереса и доборобити њихове дјеце и будућих генерација, против њих самих, а на крају крајева - па макар биле и глупе. Улизивати се и увлачити онима који су, користећи своје положаје и функције, немилице запошљавали нестручне чланове уже и шире фамилије и кумова. Само код нас се све то зна и само код нас се ћути. Водећи се притом као слијепци, поред здравих очију, лошом логиком типа - боље ћутати него се јавно офирати и замјерати, веће су нам шансе, можда се и нас сјете кад ове своје све запосле. Мисли наш наивни народ да ће га се сјетити, а они ћуте, примају и са прекрштеним кажипрстом и средњим прстом обећавају и обећавају, па опет примају, па обећавају... И све то лијепо звучи и изгледа, ма као сан, лијеп сан. Кући кад се врате причају незапосленим и гладним укућанима - били смо, примио нас је, саслушао, обећао, потапшао. Али, као што знамо да сан траје од три до пет секунди, тако и ова обећања важе до прве кваке излазних врата, а онда по обичају, шипак. Они, па наравно, гурају својски гдје год стигну, себи и само себи, своје и по свом.

За све се овде ћути. Нико није упитао како то да наша општина нема новца, да ријеши неке важне проблеме, а има за луксуз и беспотребно пресељење зграде општине у исти. Да ли то општинска администрација тако добро обавља свој посао и рјешава проблеме града, па су заслужили љепше и удобније канцеларије, или им оне само требају да би удобније могли да се смјесте у фотеље са масажерима док слажу пасијанс? Нико није упитао ни како то
да наша хидроелектрана уплаћује обданишту у Бањалуци 20.000 КМ, а нашем 2.000 КМ. Да се у нашем чека по скоро годину дана на ред да вам приме дјецу, а при том се у први разред упише педесетак ученика. Шта има везе што наша дјеца обољевају од астме и бронхитиса, због климе коју је промијенила баш та хидроелектрана.

Народ ћути, а они не питају. Додуше, није да нису питали, питали су које купалиште на Рзаву највише волимо, па ће они за нас да га уреде, ако треба и више истих, све за народ, али тек кад се они врате са мора. Уједно ће, земљом коју извуку из ријечног корита, да затрпају 900.000 КМ, колико је претходна власт уложила у изградњу базена, чисто да се наша дјечица више не би купала између канализационих цијеви и плутала по површини Рзава заједно са фекалијама испуштаних са туристички нам блиског Златибора, лешевима угинулих животиња из оближњих села и бачених у исти тај Рзав. Једино дјеца из Вишеграда пливају само „женским“ стилом, јер само тако су сигурна да неће рукицу увалити у неки пливајући објекат органског поријекла.

Зашто новокомпонованој власти не одговарају базени? Кажу немају новац да га заврше. Добро, немају и не споримо, ево чак и вјерујемо, пресељавали су своје гузице у нове фотељице, али зашто га затрпавати?! Па зар нисмо до сада научили да новом вриједношћу не морамо уништити добру стару постојећу вриједност? Зар нисмо до сада научили да нисмо морали уништити спортски центар “Ушће” да би добили Андрићград, који јесте диван и красан, али дивно и красано је било и наше “Ушће”, а тек да имамо обоје - па то је тек рај, рај на земљи?! И не научисмо ништа!

Кажу немају још толико, отприлике, па да заврше базене, али имају новац да себе премјесте у луксуз. Када не би ћутали - можда би неко и упитао: „А гдје су ти силни менаџери, економисти, стручњаци и стручни тимови па да прибаве те недостајајуће Конвертибилне марке?“ Нема их, ми изгледа имамо само стручњаке који могу да затрпају 900.000 КМ, зато што им недостаје 900.000КМ. Али шта и очекивати од оних који су своје дипломе из економије стицали по брдско-планинским факултетима диљем Републике Српске?! Некако нам је од таквих стручњака било логичније да су, путем анкете, питали коју ливаду да покосе, петуније посаде и вашерске тоалете поставе. Толико о стручности и знању ових што их праве и постављају.

И народ ћути. Мада, није то више ни чудно јер овдје код нас логика престаје тамо гдје лична сујета и реваншизам иливам, у преводу, партијски интереси коло воде. Базени једноставно нису подобни јер су СДС-ов пројекат. То је као СДС-ов пандан СНСД-овом Андрићгарду. Е, па, не господо! То је надоградња Андрићграда, “Андрићевог конак-а”, Вишеграда, надоградња интереса, превасходно нас самих и наше дјеце и само то. А и зашто би, уопште, неко питао било шта или, не дај Боже, протествовао?! Умјесто базена ћемо добити спортске терене, тј. пола фудбалског терена вјештачке траве, а и већ смо се навикли да гледамо како фекалије плутају око нас. Одавно смо ми прагњад, мјешавија прасета и јагњета. Имамо вуну за шишање, а навикли смо да се ваљамо у блату. Тако да, на миру, можемо да ћутимо, без да дижемо глас и спријечимо самовољу неколицине и затрпавање наших 900.000 КМ и због сопствених хирова и бахатости. Без да једном подвучемо црту и кажемо: “Е, НЕ МОЖЕ!”

Останите и даље са нама.
С поштовањем,

страница "Захвални Вишеграђани"!